среда, 14. мај 2014.
Hronologija
336. p. n. e. : Filip II je ubijen. Nasleđuje ga njegov sin Aleksandar star 19 godina
335. p. n. e. : Aleksandar u borbama na severnim i severozapadnim granicama makedonskog carstva. U jesen guši bunu grčkih polisa.
334. p. n. e. : U proleće Aleksandar sa brodovima pristaje u Maloj Aziji, gde kod Granika pobeđuje persijsku vojsku. Zauzima obalne gradove Male Azije. Podiže tabor kod Gordija i preseca Gordijev čvor.
333. p. n. e. : Prvi boj sa Darijem III kod Isa. Darije beži u Vavilon, gde sprema novi pohod. Osvajanje feničanskih gradova, osim Tira.
332. p. n. e. : Opsada i pad Tira.
332.-331. p. n. e. : Zauzimanje Egipta. Podizanje Aleksandrije. Kraj pomorskog otpora Persijskog carstva.
331. p. n. e. : Prelazi reke Eufrat i Tigar. Druga bitka sa Darijem i pobeda kod Gaugamele. Darije beži na istok u planine. Ulazi u Vavilon i Suzu.
330. p. n. e. : Stiže u Persiju. U maju spaljuje Persepolis. Darije u Mediji pokušava da podigne novu vojsku. Aleksandar goni Darija i zauzima Mediju i Partiju. Persijanci se dižu bunu i ubijaju Darija, kome Aleksandar sprema častan pogreb u Persepolisu. Zatim otpočenje progon Darijevog ubice - satrapa Besosa. Aleksandar uvodi persijski dvorski ceremonijal. Guši bunu arijskog satrapa Satibarzana.
329. p. n. e. : Prelazi teški teren gora Hindukuša. Prelazi reku Oks (danas Amu Darja) i ulazi u Baktriju, gde je vladao Besos pod nazivom Artakserks IV. Hapsi Darijevog krvnika Besosa i ubija ga.
328. p. n. e. : Boj u Sogdijani. Ubijeni Klit i Kalisten.
327. p. n. e. : Ugušene poslednje bune u Sogdijani. Ulazak u Indiju. Napredovanje u dva pravca prema reci Ind.
326. p. n. e. : Prelazi reku Ind. Teška i krvava bitka kod Hidaspa i pobeda nad kraljem Porusom. U bici gubi svog legendarnog konja Bukefala, po kome naziva lokalni grad. Na reci Hifaz (Bias) dolazi do pobune njegovih vojnika, naređuje povratak. Spušta se niz reku Ind. Pobeda nad Malijcima.
325. p. n. e. : Odseda u Patali (Hiderabad) u delti Inda. Gradnja brodova i luke. Kraterov pohod preko Bolanskog prelaza i Kandahara. Nearh plovi pored obale prema Persiji. Povratak u Persiju.
324. p. n. e. : Aleksandar obnavlja Kirov grob. Svadba u Suzi. Buna u Opisu. Aleksandar u Ekbatani dočekuje Hefestionovu smrt. Bitka sa Kosajcima u Luristanu.
323. p. n. e. : Aleksandar Makedonski umire (navodno od malarije).
335. p. n. e. : Aleksandar u borbama na severnim i severozapadnim granicama makedonskog carstva. U jesen guši bunu grčkih polisa.
334. p. n. e. : U proleće Aleksandar sa brodovima pristaje u Maloj Aziji, gde kod Granika pobeđuje persijsku vojsku. Zauzima obalne gradove Male Azije. Podiže tabor kod Gordija i preseca Gordijev čvor.
333. p. n. e. : Prvi boj sa Darijem III kod Isa. Darije beži u Vavilon, gde sprema novi pohod. Osvajanje feničanskih gradova, osim Tira.
332. p. n. e. : Opsada i pad Tira.
332.-331. p. n. e. : Zauzimanje Egipta. Podizanje Aleksandrije. Kraj pomorskog otpora Persijskog carstva.
331. p. n. e. : Prelazi reke Eufrat i Tigar. Druga bitka sa Darijem i pobeda kod Gaugamele. Darije beži na istok u planine. Ulazi u Vavilon i Suzu.
330. p. n. e. : Stiže u Persiju. U maju spaljuje Persepolis. Darije u Mediji pokušava da podigne novu vojsku. Aleksandar goni Darija i zauzima Mediju i Partiju. Persijanci se dižu bunu i ubijaju Darija, kome Aleksandar sprema častan pogreb u Persepolisu. Zatim otpočenje progon Darijevog ubice - satrapa Besosa. Aleksandar uvodi persijski dvorski ceremonijal. Guši bunu arijskog satrapa Satibarzana.
329. p. n. e. : Prelazi teški teren gora Hindukuša. Prelazi reku Oks (danas Amu Darja) i ulazi u Baktriju, gde je vladao Besos pod nazivom Artakserks IV. Hapsi Darijevog krvnika Besosa i ubija ga.
328. p. n. e. : Boj u Sogdijani. Ubijeni Klit i Kalisten.
327. p. n. e. : Ugušene poslednje bune u Sogdijani. Ulazak u Indiju. Napredovanje u dva pravca prema reci Ind.
326. p. n. e. : Prelazi reku Ind. Teška i krvava bitka kod Hidaspa i pobeda nad kraljem Porusom. U bici gubi svog legendarnog konja Bukefala, po kome naziva lokalni grad. Na reci Hifaz (Bias) dolazi do pobune njegovih vojnika, naređuje povratak. Spušta se niz reku Ind. Pobeda nad Malijcima.
325. p. n. e. : Odseda u Patali (Hiderabad) u delti Inda. Gradnja brodova i luke. Kraterov pohod preko Bolanskog prelaza i Kandahara. Nearh plovi pored obale prema Persiji. Povratak u Persiju.
324. p. n. e. : Aleksandar obnavlja Kirov grob. Svadba u Suzi. Buna u Opisu. Aleksandar u Ekbatani dočekuje Hefestionovu smrt. Bitka sa Kosajcima u Luristanu.
323. p. n. e. : Aleksandar Makedonski umire (navodno od malarije).
Naslednici
Iz ovog zločinačkog vrtloga odmah se pojaviše tri ličnosti. Veliki deo starog persiskog carstva , čak do Inda na istoku i skoro do Lidije na zapadu držao je vojvoda Seleuk, koji je zasnvao seleučku dinastiju. Makedonija je pala u ruke jednom drugom makedonskom vojvodi, Antigonu. Jedan treći makedonac , Ptolomej, obezbedio je sebi Egipat i pošto je Aleksandriju učinio svojim glavnim gradom, uspostavio je dovoljnu pomorsku premoć kako bi držao u rukama i Kipar i beći deo feničke i malo-azijske obale. I ptolomejsko i seleučko carstvo trajalo je znatno vreme, a oblici vladavina i u Maloj Aziji i na Balkanu bili su nestabilniji.
Antigon je bio poražen i ubijen u borbi kod Ipsa (301. Pre Hrista), ostavljajući za sobom trakiskog namesnika Lizimaka i makedonskog i grčkog Kasandra. Manji namesnici odsecali su za sebe manje države. U međuvremenu navaljivali su dole kako sa zapada tako i sa istoka varvari na taj razbijeni oslabljeni svet. Sa zapada su došli Gali , narod blisko srodan Keltima. Oni su pravili upade u Makedoniju i Grčku do Delfa (279. Pre Hrista) , a dve njihove grupe prešle su preko Bosfora u Malu Aziju , prvo stupala u najam kao plaćenici a potom se sami nezavisno uređivali kao pljačkaši.
Usred svih tih pokidanih delova pasprslog jelenskog carstva ističe se naročito jedna državica koja zahteva da joj se zasebno pokloni bar kratak odeljak. To je pergamsko kraljevstvo. Mi prvi put čujemo za taj grad kao za kao za nezavisno središte iz vremena borbe koja se završila bitkom kod Ipsa. Dok se kovitala plima galske najezde i penila tamo po Maloj Aziji između 277. i 241. Pre Hrista, Pergam je izvesno vreme plaćao danak Galima, ali je zadržao svoju opštu nezavisnost i najzad pod Atalom , odbio da im ga više plaća i pobedio ih je u dve odlučne bitke. Više od jednog veka posle toga ostao je Pergam slobodan i predstavljao možda najprosvećeniju državu na svetu. Na Akropolju čuvala se bogata grupa zgrada, palata, hramova, muzeja i biblioteka koji bi mogli da se mere i sa onima iz Aleksandrije. Pod pergamskim knezovima rascvetala se nanovo grčka umetnost. Ubrzo počeo se osećati na istočnom delu Sredozemnog Mora uticaj jedne nove sile, sile rimske republike, koja je Grcima bila prijateljski naklonjena. U tog sili jelenske zajednice iz Pergama i sa Roda našle su svog saveznika i pomaača protiv Gala i protiv seleučkog carstva koje je postalo skroz istočnjačko. Rimska moć došla je najzad u Aziju i porazila celeučko carstvo u bitci kod Magnezije (190. Pre Hrista). Poslednji pergamski kralj, Atal III 133. Godine pre Hrista, načinio je rimsku republiku naslednicom svog kraljevstva , koje postade rimska provincija u Aziji.
Antigon je bio poražen i ubijen u borbi kod Ipsa (301. Pre Hrista), ostavljajući za sobom trakiskog namesnika Lizimaka i makedonskog i grčkog Kasandra. Manji namesnici odsecali su za sebe manje države. U međuvremenu navaljivali su dole kako sa zapada tako i sa istoka varvari na taj razbijeni oslabljeni svet. Sa zapada su došli Gali , narod blisko srodan Keltima. Oni su pravili upade u Makedoniju i Grčku do Delfa (279. Pre Hrista) , a dve njihove grupe prešle su preko Bosfora u Malu Aziju , prvo stupala u najam kao plaćenici a potom se sami nezavisno uređivali kao pljačkaši.
Usred svih tih pokidanih delova pasprslog jelenskog carstva ističe se naročito jedna državica koja zahteva da joj se zasebno pokloni bar kratak odeljak. To je pergamsko kraljevstvo. Mi prvi put čujemo za taj grad kao za kao za nezavisno središte iz vremena borbe koja se završila bitkom kod Ipsa. Dok se kovitala plima galske najezde i penila tamo po Maloj Aziji između 277. i 241. Pre Hrista, Pergam je izvesno vreme plaćao danak Galima, ali je zadržao svoju opštu nezavisnost i najzad pod Atalom , odbio da im ga više plaća i pobedio ih je u dve odlučne bitke. Više od jednog veka posle toga ostao je Pergam slobodan i predstavljao možda najprosvećeniju državu na svetu. Na Akropolju čuvala se bogata grupa zgrada, palata, hramova, muzeja i biblioteka koji bi mogli da se mere i sa onima iz Aleksandrije. Pod pergamskim knezovima rascvetala se nanovo grčka umetnost. Ubrzo počeo se osećati na istočnom delu Sredozemnog Mora uticaj jedne nove sile, sile rimske republike, koja je Grcima bila prijateljski naklonjena. U tog sili jelenske zajednice iz Pergama i sa Roda našle su svog saveznika i pomaača protiv Gala i protiv seleučkog carstva koje je postalo skroz istočnjačko. Rimska moć došla je najzad u Aziju i porazila celeučko carstvo u bitci kod Magnezije (190. Pre Hrista). Poslednji pergamski kralj, Atal III 133. Godine pre Hrista, načinio je rimsku republiku naslednicom svog kraljevstva , koje postade rimska provincija u Aziji.
Aleksandar Veliki
Aleksandar je vladao nad persiskim carstvom kroz šest godina. Njemu je sada bila trideset i prva godina. Za tih šest godina on je veoma malo učinio. Zadržao je veći deo iz uređenja persiskih pokrajina. Putevi, pristaništa i državno uređenje bili su još uvek onakvi kakve ih je ostavio Kir , njegov predhodnik. U Egiptu je jednostavno zamenio stare pokrajinske namesnike novim. U Indiji je pobedio Pora, a potom ga ostavio na vlasti skoro kako ga je i našao. Aleksandar je izradio plan za veći broj gradova a neki od njih su se i razvili u velike gradove. Osnovao je ukupno sedamnaest Aleksandrija.
Uništio je Tir i sa Tirom čitav splet morskih puteva, pošto je on do tad bi glavni zapadni izlaz na more za Mesopotamiju. Istoričari kažu da je on helenizovao Istok. Mada Vavilonija i Egipat bili su prepuni Grka i pre njega.
U jednom trenutku sav svet od Jadrana do Inda, nalazio se pod jednim vladarom.
On nije pravio nikakve velike puteve, nije uspostavljao nikakve pouzdane pomorske veze. Nije pomišljao ni na kakvog naslednika. On je od sebe pravio ništa drugo nego ličnu legendu. Ideja da će svet postojati i posle Aleksandra izgledala je sasvim van njegovog dudžovnog opsega. Bio je još mlad to je tačno ali Filip je i pre svoje trideset i prve mislio na Aleksandrovo vaspitanje.
Uništio je Tir i sa Tirom čitav splet morskih puteva, pošto je on do tad bi glavni zapadni izlaz na more za Mesopotamiju. Istoričari kažu da je on helenizovao Istok. Mada Vavilonija i Egipat bili su prepuni Grka i pre njega.
U jednom trenutku sav svet od Jadrana do Inda, nalazio se pod jednim vladarom.
On nije pravio nikakve velike puteve, nije uspostavljao nikakve pouzdane pomorske veze. Nije pomišljao ni na kakvog naslednika. On je od sebe pravio ništa drugo nego ličnu legendu. Ideja da će svet postojati i posle Aleksandra izgledala je sasvim van njegovog dudžovnog opsega. Bio je još mlad to je tačno ali Filip je i pre svoje trideset i prve mislio na Aleksandrovo vaspitanje.
Aleksandrova lutanja
Sledećih sedam godina lutao je sa vojskom po severnim i istočnim krajevima u to doba poznatog sveta. U početku je to bila prosto potera za Darijem. Sami njegovi vojnici, njegovi drugovi , mislili su da je to lutanje kroz maglu, te su najzad zaustavili njegov pohod sa one strane Inda. Na mapi nam to izgleda kao lutanje bez smera. Čini se kao da se ni na šta naročito ne cilja i kao da se ni dokle ne stiže. Potera za Darijem brzo se završila na jedan žalostan način.
Posle borbe kod Arbele njegove vojskovođe su ga zarobile i povele sa sobom u prkos njegovoj želji da se preda Aleksandru na milost i nemilost. Za svog vođu zabrali su Besa. Potom je hastupio žestok lov na karavan koji je skoro leteo i nosio sa sobom zarobljenog kralja. U zoru, posle cele noći proganjanja ugledaše ga daleko pred sobom. Begstvo se pretvori u skoro slepo srljanje. Prtljag, žene, svi su napustili Besa i njegove poglavice. Ostavili su za sobom još jedan teret, pored jedne bare podalje od puta naišao je uskoro jedan makedonski vojnik na napuštena kola . U tim kolima lažao je na više mesta izboden i smrtno krvav Darije. Odbio je da ide dalje sa Besom i nije hteo da uzjaše konja što su mu ga doveli. Kada je po izlasku sunca stigao Aleksandar, Darije je već bio mrtav. Za istoričare su Aleksandrova lutanja naročito zanimljiva jer su njegovi pohodi odveli u predele u kojima sve do tada ništa pažnje vredno nije zabeleženo. Otkriva se da to nisu bili pusti predeli već puni naprednog života.
Aleksandar je marširao do obala Kaspijskog mora , a odatle je krenuo na istok preko današnjeg zapadnog Turkmenistana. Osnovao je grad, Herat. Odatle je otišao na sever preko Kabula u planine srednje Turkmenistana. Kasnije se vratio na jug i sišao u Indiju. Na gornjem Indu vodio je veliku bitku protiv viteškog kralja Pora u kojoj se makedonska pešadija sukobila sa jednim opasnim redom slonova i pobedila ih. Možda bi produžio i dalje na istok ali su njegove čete to odbile. Da su ga njegovi vojnici poslušali verovatno bi nastavio prodiranje na istok i negde bi nestao iz istorije. Dakle, bio je primoran da se vrati. Sagradio je flotu sa kojom je sišao do ušća Inda. Tu je podelio svoju vojsku. Glavnu vojsku poveo je duž puste obale nazad ka Persijskom Zalivu, i taj deo propatio je putem mnogo zbog žeđi. Tako je pogubio mnogo ljudi. Sa drugim delom vojske sastao se na ulazu u Persiski Zaliv. U toku tog šestogodišnjeg putovanja bilo je mnogo bitaka, pokorio je mnogo tuđih naroda i zasnivao gradove. Mrtvog Darija video je u junu 330. Pre Hrista a u Suzu se povratio 324. Pre Hrista. Carstvo je našao u rasulu. Baktrija i Medija behu se pobunile a Olimpija je dovela vladavinu u Makedoniji do nemoguće situacije. Kraljev blagajnik Harpal pobegao je sa svim što se iz kraljeve blagajne moglo poneti, i rasipajući novac na potkupljivanja uputio se u pravcu Grčke. Pričalo se da je jedan deo Harpalovog novca došao Demostenu ruke.
Posle borbe kod Arbele njegove vojskovođe su ga zarobile i povele sa sobom u prkos njegovoj želji da se preda Aleksandru na milost i nemilost. Za svog vođu zabrali su Besa. Potom je hastupio žestok lov na karavan koji je skoro leteo i nosio sa sobom zarobljenog kralja. U zoru, posle cele noći proganjanja ugledaše ga daleko pred sobom. Begstvo se pretvori u skoro slepo srljanje. Prtljag, žene, svi su napustili Besa i njegove poglavice. Ostavili su za sobom još jedan teret, pored jedne bare podalje od puta naišao je uskoro jedan makedonski vojnik na napuštena kola . U tim kolima lažao je na više mesta izboden i smrtno krvav Darije. Odbio je da ide dalje sa Besom i nije hteo da uzjaše konja što su mu ga doveli. Kada je po izlasku sunca stigao Aleksandar, Darije je već bio mrtav. Za istoričare su Aleksandrova lutanja naročito zanimljiva jer su njegovi pohodi odveli u predele u kojima sve do tada ništa pažnje vredno nije zabeleženo. Otkriva se da to nisu bili pusti predeli već puni naprednog života.
Aleksandar je marširao do obala Kaspijskog mora , a odatle je krenuo na istok preko današnjeg zapadnog Turkmenistana. Osnovao je grad, Herat. Odatle je otišao na sever preko Kabula u planine srednje Turkmenistana. Kasnije se vratio na jug i sišao u Indiju. Na gornjem Indu vodio je veliku bitku protiv viteškog kralja Pora u kojoj se makedonska pešadija sukobila sa jednim opasnim redom slonova i pobedila ih. Možda bi produžio i dalje na istok ali su njegove čete to odbile. Da su ga njegovi vojnici poslušali verovatno bi nastavio prodiranje na istok i negde bi nestao iz istorije. Dakle, bio je primoran da se vrati. Sagradio je flotu sa kojom je sišao do ušća Inda. Tu je podelio svoju vojsku. Glavnu vojsku poveo je duž puste obale nazad ka Persijskom Zalivu, i taj deo propatio je putem mnogo zbog žeđi. Tako je pogubio mnogo ljudi. Sa drugim delom vojske sastao se na ulazu u Persiski Zaliv. U toku tog šestogodišnjeg putovanja bilo je mnogo bitaka, pokorio je mnogo tuđih naroda i zasnivao gradove. Mrtvog Darija video je u junu 330. Pre Hrista a u Suzu se povratio 324. Pre Hrista. Carstvo je našao u rasulu. Baktrija i Medija behu se pobunile a Olimpija je dovela vladavinu u Makedoniji do nemoguće situacije. Kraljev blagajnik Harpal pobegao je sa svim što se iz kraljeve blagajne moglo poneti, i rasipajući novac na potkupljivanja uputio se u pravcu Grčke. Pričalo se da je jedan deo Harpalovog novca došao Demostenu ruke.
Пријавите се на:
Постови (Atom)