Od samog početka Aleksandrove vladavine moglo se videti u njegovim delima koliko je on bio dobro pojmio planove svoga oca, i koliko su bile velike njegove sposobnosti. Potrebna bi bila jedna cela mapa tada poznatog sveta , pa da pokažemo tok njegovog života. Pošto se prvo osigurao od strane Grčke da će biti vrhovni vojskovođa njenih sila, pošao je sa svojom vojskom preko Trakije do Dunava. Prešli su reku i spalili tamo jedno selo. Zatim se opet vrati preko reke i pođe na zapad, da se preko Ilirije spusti. Tada se pobunio grad Teba i njegov sledeći udarac bio je namenjen Grčkoj. Tebu Atina nije pomagala tako da je bila osvojena i opljačkana. Sa njom se postupalo neobično surovo. Sve zgrade sem hrama i kuće pesnika Pindara, bile su razorene a trideset hiljada ljudi prodano u ropstvo. Grčka je bila prosto zapanjena i Aleksandar je mogao bezbrižno da nastavi svoj pohod na Persiju. Kasnije je pokorio Tir, Gazu i jedan grad u Indiji, pri jurišu na koji je u poštenoj borbi bio oboren i ranjen. Iz tog poslednjeg mesta nije poštedeo ni jednu dušu, ni jedno dete.
Na početku rata Persijanci su imali prednost zato što su bili skoro potpuni gospodari mora. Lađe Atinjana i njihovih saveznika nalazile su se u skoro bespomoćnom položaju. Da uđe u Aziju, Aleksandar je morao da ide okolo preko Helesponta. Ako bi prodro daleko u persijsko carstvo , zapao bi u opasnost da bude potpuno odsečen od svoje osnove. Prva mu je dužnost prema tome bila da svog neprijatelja onesposobi na moru, a to je mogao samo ako maršira duž maloazijske obale i osvaja pristanište za pristaništem. Dok tako ne uništi persijska pomorska središta. Da su Persijanci izbegavali bitku i napadali mestimično na njegovu sve dužu saobraćajnu liniju verovatno bi ga uništili. Ali oni to nisu učinili. Jedna persiska vojska , ne mnogo veća od njegove , primila je borbu na obali Granika (334. Godine pre Hrista) i bila uništena. To mu je otvorilo put da zauzme Sard, Efes , Milet i posle žestoke borbe Halikarnas.
Godine 333. pre Hrista marširao je duž obale čak do vrha od onog zaliva što se sada zove Aleksandretin Zaliv. Na njegovom putu čekala ga je ogromna persiska vojska pod velikim kraljem Darijem III koju su planine odvajale od obale. Aleksandar je prošao baš pored neprijateljske sile , pre no što su bilo on, bilo Persijanci opazili kako su bili blizu. Verovatno je tada izviđačka služba bila slaba i kod Grka i kod Persijanaca. Persiska vojska predstavljala je ogroman, rđavo uređen skup vojnika, komore, pratilaca.. Darija je pratio njegov harem, tu je bilo mnoštvo robova, svirača, igračica i kuvara. Čete su bile sakupljane iz svih pokrajina u carstvu. Kod Persijanaca nije bilo nekih načela za zajednički rad. Obuzet mišljenju da Aleksandra odseče od Grčke , Darije je krenuo to mnoštvo preko planina ka moru. Sreća ga je poslužila da bez prepreka prođe kroz klance , te se ulogorio u ravnici kod Isa među planinom i obalom. Tu ga je napao Aleksandar , koji se radi borbe okrenuo natrag. Napad konjice i falange razbili su glomaznu i trošnu persisku vojsku. Darije je iskočio iz svojih ratnih dvokolica i pobegao na jednom konju, ostavljajući Aleksandru čak i svoj harem.
Aleksandar se posle te bitke pokazao prisebnim i velikodušnim. Sa persiskim princezama postupao je krajnje ljubazno. Držao se čvrsto svoga plana. Darija je pustio da utekne u Siriju a on je nastavio sa svojim maršovanjem na persiske luke- to jest na fenička pristaništa Tir i Sidon.
Sidon mu se predao a Tir se odupro.Ovde imamo najbolji dokaz za Aleksandrovu vojnu sposobnost. Njegova vojska je bila tvorevina njegovog oca, ali Filip se nije prikazao sjajno pri opsadi gradova. Kada je Aleksandar bio dečak od šesnaest godina video je kako su njegovog oca odbili od utvrđenog grada Vizantije na Bosforu. A sad se nalazio lice u lice sa jednim još neosvojenim gradom, koji je izdržavao opsadu za opsadom. Tada je Tir bio ostrvo udaljeno pola milje od obale, i njegov flotu do tada niko nije pobedio. Aleksandar je naučio dosta iz opsade grada Halikarnasa. Prikupio je oko sebe grupu inžinjera sa Kipra i iz Fenikije, sa njim je bila sidonska flota a ubrzo mu je došao i kiparski kralj sa sto dvadeset lađa. Tada je mogao da zagospodari morem. A velika Kartagina je bila upletena u rat sa Sicilijom i nije mu poslala nikakvu pomoć.
Aleksandrov plan je bio da sagradi nasip od kopna do ostrva. Taj nasip i danas postoji. Na njemu je, čim se približio tirski zidovima postavio svoje kule i usidrio lađe. Tirci su upotrebljavali protiv te flote svoje vatrene lađe i pravili ispade iz svojih dveju luka. Pri jednom velikom iznenadnom prepadu na kiparske lađe Aleksandar je imao velike gubitke. Mnoge su lađe bile probijene, a jedna velika galija sa pet reda vesala i jedna sa četri, zarobljene. Aleksandar je ipak napravio prodor kroz zid tako sto su se Makedonci sa svojih lađa peli na ruševine i ušli u grad.
U svakoj opsadi nastupalo je sečenje , pljačkanje grada i prodavanje preživelih u ropstvo. Oko kraja godine 332. pre Hrista Aleksandar ulazi u Egipat i tako mu je i osigurano gospodarstvo nad morem.
Grčka koja je sve vreme bila neodlučna u svojoj plotici, peši najzad da bude na Aleksandrovoj strani , te savet grčkih država u Korintu izglasa za svog vrhovnog zapovednika zlatnu pobedničku krunu. Od toga doba pa na dalje Grci su bili uz Makedonce.
Egipćani su takođe bili uz Aleksandra još od početka. Oni su pod persiskom upravom živeli skoro dvesta godina i Aleksandrov dolazak značio je za njih promenu gospodara.
To je za njih bila promena na bolje. Aleksandar se prema njihovim verskim osećanjima držao sa krajnjim poštovanjem. Na jednome od Nilovih ušća zasnovao je nov grad, Aleksandriju. Na sever od Tira , a blizu Isa , zasnovao je drugo pristanište, Aleksandretu.
Na početku rata Persijanci su imali prednost zato što su bili skoro potpuni gospodari mora. Lađe Atinjana i njihovih saveznika nalazile su se u skoro bespomoćnom položaju. Da uđe u Aziju, Aleksandar je morao da ide okolo preko Helesponta. Ako bi prodro daleko u persijsko carstvo , zapao bi u opasnost da bude potpuno odsečen od svoje osnove. Prva mu je dužnost prema tome bila da svog neprijatelja onesposobi na moru, a to je mogao samo ako maršira duž maloazijske obale i osvaja pristanište za pristaništem. Dok tako ne uništi persijska pomorska središta. Da su Persijanci izbegavali bitku i napadali mestimično na njegovu sve dužu saobraćajnu liniju verovatno bi ga uništili. Ali oni to nisu učinili. Jedna persiska vojska , ne mnogo veća od njegove , primila je borbu na obali Granika (334. Godine pre Hrista) i bila uništena. To mu je otvorilo put da zauzme Sard, Efes , Milet i posle žestoke borbe Halikarnas.
Godine 333. pre Hrista marširao je duž obale čak do vrha od onog zaliva što se sada zove Aleksandretin Zaliv. Na njegovom putu čekala ga je ogromna persiska vojska pod velikim kraljem Darijem III koju su planine odvajale od obale. Aleksandar je prošao baš pored neprijateljske sile , pre no što su bilo on, bilo Persijanci opazili kako su bili blizu. Verovatno je tada izviđačka služba bila slaba i kod Grka i kod Persijanaca. Persiska vojska predstavljala je ogroman, rđavo uređen skup vojnika, komore, pratilaca.. Darija je pratio njegov harem, tu je bilo mnoštvo robova, svirača, igračica i kuvara. Čete su bile sakupljane iz svih pokrajina u carstvu. Kod Persijanaca nije bilo nekih načela za zajednički rad. Obuzet mišljenju da Aleksandra odseče od Grčke , Darije je krenuo to mnoštvo preko planina ka moru. Sreća ga je poslužila da bez prepreka prođe kroz klance , te se ulogorio u ravnici kod Isa među planinom i obalom. Tu ga je napao Aleksandar , koji se radi borbe okrenuo natrag. Napad konjice i falange razbili su glomaznu i trošnu persisku vojsku. Darije je iskočio iz svojih ratnih dvokolica i pobegao na jednom konju, ostavljajući Aleksandru čak i svoj harem.
Aleksandar se posle te bitke pokazao prisebnim i velikodušnim. Sa persiskim princezama postupao je krajnje ljubazno. Držao se čvrsto svoga plana. Darija je pustio da utekne u Siriju a on je nastavio sa svojim maršovanjem na persiske luke- to jest na fenička pristaništa Tir i Sidon.
Sidon mu se predao a Tir se odupro.Ovde imamo najbolji dokaz za Aleksandrovu vojnu sposobnost. Njegova vojska je bila tvorevina njegovog oca, ali Filip se nije prikazao sjajno pri opsadi gradova. Kada je Aleksandar bio dečak od šesnaest godina video je kako su njegovog oca odbili od utvrđenog grada Vizantije na Bosforu. A sad se nalazio lice u lice sa jednim još neosvojenim gradom, koji je izdržavao opsadu za opsadom. Tada je Tir bio ostrvo udaljeno pola milje od obale, i njegov flotu do tada niko nije pobedio. Aleksandar je naučio dosta iz opsade grada Halikarnasa. Prikupio je oko sebe grupu inžinjera sa Kipra i iz Fenikije, sa njim je bila sidonska flota a ubrzo mu je došao i kiparski kralj sa sto dvadeset lađa. Tada je mogao da zagospodari morem. A velika Kartagina je bila upletena u rat sa Sicilijom i nije mu poslala nikakvu pomoć.
Aleksandrov plan je bio da sagradi nasip od kopna do ostrva. Taj nasip i danas postoji. Na njemu je, čim se približio tirski zidovima postavio svoje kule i usidrio lađe. Tirci su upotrebljavali protiv te flote svoje vatrene lađe i pravili ispade iz svojih dveju luka. Pri jednom velikom iznenadnom prepadu na kiparske lađe Aleksandar je imao velike gubitke. Mnoge su lađe bile probijene, a jedna velika galija sa pet reda vesala i jedna sa četri, zarobljene. Aleksandar je ipak napravio prodor kroz zid tako sto su se Makedonci sa svojih lađa peli na ruševine i ušli u grad.
U svakoj opsadi nastupalo je sečenje , pljačkanje grada i prodavanje preživelih u ropstvo. Oko kraja godine 332. pre Hrista Aleksandar ulazi u Egipat i tako mu je i osigurano gospodarstvo nad morem.
Grčka koja je sve vreme bila neodlučna u svojoj plotici, peši najzad da bude na Aleksandrovoj strani , te savet grčkih država u Korintu izglasa za svog vrhovnog zapovednika zlatnu pobedničku krunu. Od toga doba pa na dalje Grci su bili uz Makedonce.
Egipćani su takođe bili uz Aleksandra još od početka. Oni su pod persiskom upravom živeli skoro dvesta godina i Aleksandrov dolazak značio je za njih promenu gospodara.
To je za njih bila promena na bolje. Aleksandar se prema njihovim verskim osećanjima držao sa krajnjim poštovanjem. Na jednome od Nilovih ušća zasnovao je nov grad, Aleksandriju. Na sever od Tira , a blizu Isa , zasnovao je drugo pristanište, Aleksandretu.
Нема коментара:
Постави коментар