Aleksandru je bilo tek šesnaest godina kada je Filip smatrao da je već zreo da zauzme mesto pored njega. Za vreme rata sa Bizantom, 340. p. n. e., on je odlazeći iz Makedonije upravu nad zemljom poverio Aleksandru. Imajući vlast u svojim rukama Aleksandar je hteo da uradi nešto o čemu će se govoriti. Krenuo je u pohod protiv Meda u Trakiji i svoj pohod je ovekovečio time što je na pokorenoj teritoriji, sledeći primer svoga oca, osnovao grad koji je nazvan po njemu - Aleksandropolis.
Od toga vremena Aleksandar uzima učešće u državnim poslovima. Kada mu je bilo osamnaest godina učestvovao je u bici kod Heroneje, 338. p. n. e., gde je Filip II pobedio udružene Atinu i Tebu, a Aleksandar je bio zapovednik levog krila. Smatra se da je prvi probio beotsku falangu i najpoznatiji Tebanski odred, Svetu četu. Već tada je pokazao svoje veliko umeće u ratovanju. Kada je došlo do sporazuma sa Atinom, on je predvodio delegaciju koja je u Atinu vratila posmrtne ostatke palih kod Heroneje. Zahvalni Atinjani su podigli njegovom ocu zlatnu statuu, a obojici dodelili atinsko građansko pravo.
Međutim 337. p. n. e. došlo je do razdora u kraljevskoj porodici. Na povratku iz Grčke, Filip se zaljubio u mladu Kleopatru, kćer uglednog i uticajnog dvoranina i vojskovođe Atala i sklopio sa njom brak. Aleksandar se sa ocem žestoko posvađao i isprva je otišao s majkom u Epir. Ipak, ubrzo se vratio u Makedoniju i izmirio s ocem. Filipa je 336. p. n. e. ubio sluga Pausanije. Budući da je i ovaj odmah ubijen pozadina ubistva nikad nije rešena. Razdor u kraljevskoj porodici dao je povoda da sumnja za saučesništvo u atentatu na Filipa padne i na Olimpijadu.
Prema makedonskom ustavu vlast nije automatski prelazila najbližem srodniku kralja, već je skupština Makedonaca bila nadležna, kao nosilac suvereniteta da bira i potvrdi novog vladara. Pretendenata na presto je bilo nekoliko. Moćna stranka Atala nastojala je da presto sačuva za Kleopatrino novorođenče. Drugi su smatrali da presto treba da pripadne Filipovom sinovcu Aminti, jer je Filip posle smrti svog starijeg brata Perdike preuzeo vlast kao namesnik maloletnog Aminte.
Zahvaljujući svesrdnoj i nesebičnoj pomoći Antipatera i Parmeniona, Aleksandar je uspeo ukloniti ostale pretedente i da sam bude proglašen za kralja. Ubijen je Aminta, a Atal koji se sa vojskom nalazio u Maloj Aziji, nije mogao biti odmah uklonjen. Tek 335. p. n. e. po povratku iz Grčke, Aleksandar je poslao čoveka sa poverljivim nalogom da ubiju Atala. Parmenion koji je bio u Maloj Aziji pokazao je odanost kraljevskoj kući kada je, iako mu je Atal bio zet, dozvolio da se izvrši ovo političko ubistvo. Uskoro su i Kleopatra i njeno malo dete pali kao žrtve Olimpijadine krvave osvete.
Od toga vremena Aleksandar uzima učešće u državnim poslovima. Kada mu je bilo osamnaest godina učestvovao je u bici kod Heroneje, 338. p. n. e., gde je Filip II pobedio udružene Atinu i Tebu, a Aleksandar je bio zapovednik levog krila. Smatra se da je prvi probio beotsku falangu i najpoznatiji Tebanski odred, Svetu četu. Već tada je pokazao svoje veliko umeće u ratovanju. Kada je došlo do sporazuma sa Atinom, on je predvodio delegaciju koja je u Atinu vratila posmrtne ostatke palih kod Heroneje. Zahvalni Atinjani su podigli njegovom ocu zlatnu statuu, a obojici dodelili atinsko građansko pravo.
Međutim 337. p. n. e. došlo je do razdora u kraljevskoj porodici. Na povratku iz Grčke, Filip se zaljubio u mladu Kleopatru, kćer uglednog i uticajnog dvoranina i vojskovođe Atala i sklopio sa njom brak. Aleksandar se sa ocem žestoko posvađao i isprva je otišao s majkom u Epir. Ipak, ubrzo se vratio u Makedoniju i izmirio s ocem. Filipa je 336. p. n. e. ubio sluga Pausanije. Budući da je i ovaj odmah ubijen pozadina ubistva nikad nije rešena. Razdor u kraljevskoj porodici dao je povoda da sumnja za saučesništvo u atentatu na Filipa padne i na Olimpijadu.
Prema makedonskom ustavu vlast nije automatski prelazila najbližem srodniku kralja, već je skupština Makedonaca bila nadležna, kao nosilac suvereniteta da bira i potvrdi novog vladara. Pretendenata na presto je bilo nekoliko. Moćna stranka Atala nastojala je da presto sačuva za Kleopatrino novorođenče. Drugi su smatrali da presto treba da pripadne Filipovom sinovcu Aminti, jer je Filip posle smrti svog starijeg brata Perdike preuzeo vlast kao namesnik maloletnog Aminte.
Zahvaljujući svesrdnoj i nesebičnoj pomoći Antipatera i Parmeniona, Aleksandar je uspeo ukloniti ostale pretedente i da sam bude proglašen za kralja. Ubijen je Aminta, a Atal koji se sa vojskom nalazio u Maloj Aziji, nije mogao biti odmah uklonjen. Tek 335. p. n. e. po povratku iz Grčke, Aleksandar je poslao čoveka sa poverljivim nalogom da ubiju Atala. Parmenion koji je bio u Maloj Aziji pokazao je odanost kraljevskoj kući kada je, iako mu je Atal bio zet, dozvolio da se izvrši ovo političko ubistvo. Uskoro su i Kleopatra i njeno malo dete pali kao žrtve Olimpijadine krvave osvete.
Нема коментара:
Постави коментар