Iz ovog zločinačkog vrtloga odmah se pojaviše tri ličnosti. Veliki deo starog persiskog carstva , čak do Inda na istoku i skoro do Lidije na zapadu držao je vojvoda Seleuk, koji je zasnvao seleučku dinastiju. Makedonija je pala u ruke jednom drugom makedonskom vojvodi, Antigonu. Jedan treći makedonac , Ptolomej, obezbedio je sebi Egipat i pošto je Aleksandriju učinio svojim glavnim gradom, uspostavio je dovoljnu pomorsku premoć kako bi držao u rukama i Kipar i beći deo feničke i malo-azijske obale. I ptolomejsko i seleučko carstvo trajalo je znatno vreme, a oblici vladavina i u Maloj Aziji i na Balkanu bili su nestabilniji.
Antigon je bio poražen i ubijen u borbi kod Ipsa (301. Pre Hrista), ostavljajući za sobom trakiskog namesnika Lizimaka i makedonskog i grčkog Kasandra. Manji namesnici odsecali su za sebe manje države. U međuvremenu navaljivali su dole kako sa zapada tako i sa istoka varvari na taj razbijeni oslabljeni svet. Sa zapada su došli Gali , narod blisko srodan Keltima. Oni su pravili upade u Makedoniju i Grčku do Delfa (279. Pre Hrista) , a dve njihove grupe prešle su preko Bosfora u Malu Aziju , prvo stupala u najam kao plaćenici a potom se sami nezavisno uređivali kao pljačkaši.
Usred svih tih pokidanih delova pasprslog jelenskog carstva ističe se naročito jedna državica koja zahteva da joj se zasebno pokloni bar kratak odeljak. To je pergamsko kraljevstvo. Mi prvi put čujemo za taj grad kao za kao za nezavisno središte iz vremena borbe koja se završila bitkom kod Ipsa. Dok se kovitala plima galske najezde i penila tamo po Maloj Aziji između 277. i 241. Pre Hrista, Pergam je izvesno vreme plaćao danak Galima, ali je zadržao svoju opštu nezavisnost i najzad pod Atalom , odbio da im ga više plaća i pobedio ih je u dve odlučne bitke. Više od jednog veka posle toga ostao je Pergam slobodan i predstavljao možda najprosvećeniju državu na svetu. Na Akropolju čuvala se bogata grupa zgrada, palata, hramova, muzeja i biblioteka koji bi mogli da se mere i sa onima iz Aleksandrije. Pod pergamskim knezovima rascvetala se nanovo grčka umetnost. Ubrzo počeo se osećati na istočnom delu Sredozemnog Mora uticaj jedne nove sile, sile rimske republike, koja je Grcima bila prijateljski naklonjena. U tog sili jelenske zajednice iz Pergama i sa Roda našle su svog saveznika i pomaača protiv Gala i protiv seleučkog carstva koje je postalo skroz istočnjačko. Rimska moć došla je najzad u Aziju i porazila celeučko carstvo u bitci kod Magnezije (190. Pre Hrista). Poslednji pergamski kralj, Atal III 133. Godine pre Hrista, načinio je rimsku republiku naslednicom svog kraljevstva , koje postade rimska provincija u Aziji.
Antigon je bio poražen i ubijen u borbi kod Ipsa (301. Pre Hrista), ostavljajući za sobom trakiskog namesnika Lizimaka i makedonskog i grčkog Kasandra. Manji namesnici odsecali su za sebe manje države. U međuvremenu navaljivali su dole kako sa zapada tako i sa istoka varvari na taj razbijeni oslabljeni svet. Sa zapada su došli Gali , narod blisko srodan Keltima. Oni su pravili upade u Makedoniju i Grčku do Delfa (279. Pre Hrista) , a dve njihove grupe prešle su preko Bosfora u Malu Aziju , prvo stupala u najam kao plaćenici a potom se sami nezavisno uređivali kao pljačkaši.
Usred svih tih pokidanih delova pasprslog jelenskog carstva ističe se naročito jedna državica koja zahteva da joj se zasebno pokloni bar kratak odeljak. To je pergamsko kraljevstvo. Mi prvi put čujemo za taj grad kao za kao za nezavisno središte iz vremena borbe koja se završila bitkom kod Ipsa. Dok se kovitala plima galske najezde i penila tamo po Maloj Aziji između 277. i 241. Pre Hrista, Pergam je izvesno vreme plaćao danak Galima, ali je zadržao svoju opštu nezavisnost i najzad pod Atalom , odbio da im ga više plaća i pobedio ih je u dve odlučne bitke. Više od jednog veka posle toga ostao je Pergam slobodan i predstavljao možda najprosvećeniju državu na svetu. Na Akropolju čuvala se bogata grupa zgrada, palata, hramova, muzeja i biblioteka koji bi mogli da se mere i sa onima iz Aleksandrije. Pod pergamskim knezovima rascvetala se nanovo grčka umetnost. Ubrzo počeo se osećati na istočnom delu Sredozemnog Mora uticaj jedne nove sile, sile rimske republike, koja je Grcima bila prijateljski naklonjena. U tog sili jelenske zajednice iz Pergama i sa Roda našle su svog saveznika i pomaača protiv Gala i protiv seleučkog carstva koje je postalo skroz istočnjačko. Rimska moć došla je najzad u Aziju i porazila celeučko carstvo u bitci kod Magnezije (190. Pre Hrista). Poslednji pergamski kralj, Atal III 133. Godine pre Hrista, načinio je rimsku republiku naslednicom svog kraljevstva , koje postade rimska provincija u Aziji.
Нема коментара:
Постави коментар