Sledećih sedam godina lutao je sa vojskom po severnim i istočnim krajevima u to doba poznatog sveta. U početku je to bila prosto potera za Darijem. Sami njegovi vojnici, njegovi drugovi , mislili su da je to lutanje kroz maglu, te su najzad zaustavili njegov pohod sa one strane Inda. Na mapi nam to izgleda kao lutanje bez smera. Čini se kao da se ni na šta naročito ne cilja i kao da se ni dokle ne stiže. Potera za Darijem brzo se završila na jedan žalostan način.
Posle borbe kod Arbele njegove vojskovođe su ga zarobile i povele sa sobom u prkos njegovoj želji da se preda Aleksandru na milost i nemilost. Za svog vođu zabrali su Besa. Potom je hastupio žestok lov na karavan koji je skoro leteo i nosio sa sobom zarobljenog kralja. U zoru, posle cele noći proganjanja ugledaše ga daleko pred sobom. Begstvo se pretvori u skoro slepo srljanje. Prtljag, žene, svi su napustili Besa i njegove poglavice. Ostavili su za sobom još jedan teret, pored jedne bare podalje od puta naišao je uskoro jedan makedonski vojnik na napuštena kola . U tim kolima lažao je na više mesta izboden i smrtno krvav Darije. Odbio je da ide dalje sa Besom i nije hteo da uzjaše konja što su mu ga doveli. Kada je po izlasku sunca stigao Aleksandar, Darije je već bio mrtav. Za istoričare su Aleksandrova lutanja naročito zanimljiva jer su njegovi pohodi odveli u predele u kojima sve do tada ništa pažnje vredno nije zabeleženo. Otkriva se da to nisu bili pusti predeli već puni naprednog života.
Aleksandar je marširao do obala Kaspijskog mora , a odatle je krenuo na istok preko današnjeg zapadnog Turkmenistana. Osnovao je grad, Herat. Odatle je otišao na sever preko Kabula u planine srednje Turkmenistana. Kasnije se vratio na jug i sišao u Indiju. Na gornjem Indu vodio je veliku bitku protiv viteškog kralja Pora u kojoj se makedonska pešadija sukobila sa jednim opasnim redom slonova i pobedila ih. Možda bi produžio i dalje na istok ali su njegove čete to odbile. Da su ga njegovi vojnici poslušali verovatno bi nastavio prodiranje na istok i negde bi nestao iz istorije. Dakle, bio je primoran da se vrati. Sagradio je flotu sa kojom je sišao do ušća Inda. Tu je podelio svoju vojsku. Glavnu vojsku poveo je duž puste obale nazad ka Persijskom Zalivu, i taj deo propatio je putem mnogo zbog žeđi. Tako je pogubio mnogo ljudi. Sa drugim delom vojske sastao se na ulazu u Persiski Zaliv. U toku tog šestogodišnjeg putovanja bilo je mnogo bitaka, pokorio je mnogo tuđih naroda i zasnivao gradove. Mrtvog Darija video je u junu 330. Pre Hrista a u Suzu se povratio 324. Pre Hrista. Carstvo je našao u rasulu. Baktrija i Medija behu se pobunile a Olimpija je dovela vladavinu u Makedoniji do nemoguće situacije. Kraljev blagajnik Harpal pobegao je sa svim što se iz kraljeve blagajne moglo poneti, i rasipajući novac na potkupljivanja uputio se u pravcu Grčke. Pričalo se da je jedan deo Harpalovog novca došao Demostenu ruke.
Posle borbe kod Arbele njegove vojskovođe su ga zarobile i povele sa sobom u prkos njegovoj želji da se preda Aleksandru na milost i nemilost. Za svog vođu zabrali su Besa. Potom je hastupio žestok lov na karavan koji je skoro leteo i nosio sa sobom zarobljenog kralja. U zoru, posle cele noći proganjanja ugledaše ga daleko pred sobom. Begstvo se pretvori u skoro slepo srljanje. Prtljag, žene, svi su napustili Besa i njegove poglavice. Ostavili su za sobom još jedan teret, pored jedne bare podalje od puta naišao je uskoro jedan makedonski vojnik na napuštena kola . U tim kolima lažao je na više mesta izboden i smrtno krvav Darije. Odbio je da ide dalje sa Besom i nije hteo da uzjaše konja što su mu ga doveli. Kada je po izlasku sunca stigao Aleksandar, Darije je već bio mrtav. Za istoričare su Aleksandrova lutanja naročito zanimljiva jer su njegovi pohodi odveli u predele u kojima sve do tada ništa pažnje vredno nije zabeleženo. Otkriva se da to nisu bili pusti predeli već puni naprednog života.
Aleksandar je marširao do obala Kaspijskog mora , a odatle je krenuo na istok preko današnjeg zapadnog Turkmenistana. Osnovao je grad, Herat. Odatle je otišao na sever preko Kabula u planine srednje Turkmenistana. Kasnije se vratio na jug i sišao u Indiju. Na gornjem Indu vodio je veliku bitku protiv viteškog kralja Pora u kojoj se makedonska pešadija sukobila sa jednim opasnim redom slonova i pobedila ih. Možda bi produžio i dalje na istok ali su njegove čete to odbile. Da su ga njegovi vojnici poslušali verovatno bi nastavio prodiranje na istok i negde bi nestao iz istorije. Dakle, bio je primoran da se vrati. Sagradio je flotu sa kojom je sišao do ušća Inda. Tu je podelio svoju vojsku. Glavnu vojsku poveo je duž puste obale nazad ka Persijskom Zalivu, i taj deo propatio je putem mnogo zbog žeđi. Tako je pogubio mnogo ljudi. Sa drugim delom vojske sastao se na ulazu u Persiski Zaliv. U toku tog šestogodišnjeg putovanja bilo je mnogo bitaka, pokorio je mnogo tuđih naroda i zasnivao gradove. Mrtvog Darija video je u junu 330. Pre Hrista a u Suzu se povratio 324. Pre Hrista. Carstvo je našao u rasulu. Baktrija i Medija behu se pobunile a Olimpija je dovela vladavinu u Makedoniji do nemoguće situacije. Kraljev blagajnik Harpal pobegao je sa svim što se iz kraljeve blagajne moglo poneti, i rasipajući novac na potkupljivanja uputio se u pravcu Grčke. Pričalo se da je jedan deo Harpalovog novca došao Demostenu ruke.
Нема коментара:
Постави коментар